Посета

ЧЕТВРТА ПО ВЕЛИЧИНИ ПРЕСТОНИЧКА ОПШТИНА ОБЕЛЕЖАВА ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ
Дванаест деценија Лазаревог града
Беше минуло тек 14 година откако је откривен угаљ у Вреоцима, лето 1889, Видовдан, пола миленијума од Косовског боја. Министарски савет Краљевине Србије, на захтев грађана, одобри да се варошица Збеговац трајно скући под именом Лазаревац. Данас, век и кусур касније, то је озбиљан модеран град, на 55 километара од центра Београда, чувен по великом површинском угљенокопу, али знан и по бројним другим могућностима на чијој афирмацији тек ваља радити

Пише: Зоран Плавшић
Фотографије: Милан Цвијетић

Ни млађег града, ни богатије прошлости. Први трагови неке насеобине овде потичу из праисторије. У неолиту су постојала бројна насеља. У IV веку пре нове ере овај простор насељавају Келти, Трачани... У новој ери, римски легионари ту имају своје поседе и држе их све до велике најезде варвара. Потом је то била византијска територија, па мађарска, српска, турска...
Лазаревац је име добио по српском кнезу Лазару Хребељановићу. Догодило се то на Видовдан (28. јуна) 1889. Обележавана је 500. годишњица Боја на Косову, па је Министарски савет Скупштине Краљевине Србије, удовољавајући жељи народа, променио име насеља Збеговац у Лазаревац.
– Овај дан обједињава два празника: дан спомена бесмртног косовског жртвеног пострадања српске елите, предвођене светим мучеником кнезом Лазаром, и Дан наше општине и града, имењака Светога Кнеза – каже за Националну ревију председник општине Лазаревац архитекта Бранко Борић. – Прославу празника и ове године смозапочели под куполама Храма светог Димитрија, где сједињене у миру леже кости српских и аустроугарских ратника, оних који једном у овоземаљској историји беху смртни непријатељи. Баш на тај велики дан, који нас је свевремено одредио као народ, христоносно дефинисао нашу свест да је живот у неслободи недостојан живљења и бесмислен, пре тачно 120 година место Збеговац доби поносно име Лазаревац!
Под тим именом, Лазаревац, град је ушао у савремену историју. На широким просторима око града у новембру 1914, у Првом светском рату, одиграла се једна од највећих битака између војски Краљевине Србије и Аустро-Угарске Монархије. На челу српске Прве армије био је генерал Живојин Мишић, бриљантни и храбри командант, који је својомтактиком донео готово невероватни преокрет у бици ипротераонепријатељску војску са српске територије. Та битка ушла је у историју ратовања и до дан-данас се помно изучава на свим релевантним војним академијама у свету.
По завршетку рата, лазаревачки солунци су одлучили да саграде храм и све погинуле војнике у Колубарској бици сахране у Лазаревцу. Тако је изграђена Црква светог Димитрија, у чијој су крипти сахрањене кости 20.000 српских и 30.000 аустроугарских ратника! Такав споменик нико до тада није подигао нигде у свету.

МИСЛИТИ НА БУДУЋНОСТ

Општина Лазаревац, једна од 17 београдских, налази се 55 километара од центра престонице и спада у четири највеће. Са Београдом и централном Србијом повезана је Ибарском магистралом и пругом Београд–Бар. Кроз њу пролази и магистрални пут који повезује Ваљево са Аранђеловцем. Има 33 сеоске месне заједнице и град Лазаревац, где укупно живи око 60.000 становника.
– Основни потенцијал развоја Лазаревца је, свакако, у чињеници да је то највећи угљенокоп на Балкану, где се угаљ експлоатише на отвореним коповима – каже председник Борић. – Залихе угља могу да задовоље садашњи ниво експлоатације бар још 60 и више година. Експлоатација се шири, плански се пресељавају читава насеља да би се ослободио простор за то. Чини се то уз пуну еколошку свест и одговорност, увек са јасним и реалним плановима како ће терен доцније бити саниран. Јер, џабе нам сва блага ако нарушимо животну средину у којој ће живети генерације наших потомака!
Скептици и у Лазаревцу понекад пласирају мрачну визију по којој ће се, кад једном утање резерве угља, овај град и општина напросто угасити. Напустиће га становници, престаће активности, биће то „мртав град” и тако поделити судбину неких других рударских места. Ништа се од тога у Лазаревцу неће и не може догодити. Компетентни људи који га воде већ сада су далекосежно размишљање о томе, сву егзактну моћ предвиђања, уградили у стратегију развоја лазаревачког краја.
– Поред великих залиха угља, имамо више од 23 хиљаде хектара пољопривредних површина (70 одсто од укупне површине Општине), што је изванредан потенцијал – наглашава председник Борић. – Веома су повољни услови за развој квалитетнепољопривредне производње, посебно сточарства. При том, наравно, никако не битребало заборавити близину великог београдског тржишта. Производња здраве хране има и значајан извозни потенцијал. Може се користити индустријска топла вода даби се током целе производило поврће, цвеће, лековито, индустријско и крмно биље. Према нашим плановима и потенцијалима, то би овде, код нас, било и врхунски прерађивано у профитабилне финалне производе, као што су готова храна високог квалитета, али и у полупроизводе за фармацеутску индустрију.
У протеклим годинама у Лазаревцу су снажно настојали, каже Борић, да се цела општина потпуно равномерно развија, и кроз изградњу комуналне инфраструктуре, и кроз развој свеколиког друштвеног живота. Да у квалитету живота нема битне разлике између града и села.
– Општина је у томе, у сарадњи са Рударским басеном „Колубара”, постигла резултате који су на терену свима видљиви. Тако ћемо и наставити, доследно и свим својим снагама.
Да би се подстакао привредни развој, вели први домаћин Лазаревца, планирано је да се на простору уз Ибарску магистралу направи динамична Радна зона. Она је сада у зачетку, а касније ће, планирано је, прерасти у технопарк, где би били обједињени истраживачки послови, трансфер технологије, обезбеђивање помоћи у финансирању и кредитирању (нарочито у стимулисању директних страних инвестиција).
– Најважнија функција тог будућег технопарка биће диверсификација лазаревачке индустрије, којом би били подстакнути развој нових индустријских грана и повећање добити, што значи, наравно, и потпуније запошљавање становника.
Такав концепт одрживог развоја требало би да Лазаревцу омогући нови циклус интензивног привредног растa и развоја. Окосница остају, пресвега, рударство, енергетика, индустрија, грађевинарство, али уз знатно боље коришћење пратећих могућности уз такав рударско-енергетски систем. Томе би неизоставно требало додати и развој занатства (производног, уметничког, услужног), које има дугу и лепу традицију у Лазаревцу, као и развој спорта, посебних видова рекреације, туризма.
– Природне вредности, реално, омогућавају нам развој туризма, пре свега оног рекреативног. Бројни водени потенцијали (Колубара са новим проточним језером, Стара и Нова Очага, више природних и вештачких језера и бара) богатство су Лазаревца и добра развојна основа управо за рекреативни, риболовни и сеоски туризам – вели председник Борић. – Имамо и термоминералних извора, богате шуме са доста дивљачи, што су у овој нашој епохи, знамо, врло употребљиви ресурси

МЛАДИ КАО РЕСУРС

Традиција и обичаји, стари занати (које чува Етно клуб „Прела и посела”), изворни мелос и кухиња, елементи су аутентичности који су увек реална компаративна предност. О каквом је богатству и разноврсности реч најбоље се види сваке године током Сабора народног стваралаштва. Учествују изворне народне певачке групе, фолклорни ансамбли, свирачи на старим националним инструментима, надмећу се преље и плетиље, припремају стара аутентична јела, бира се најлепша народна ношња, најдужа плетеница, надмећу делије у народном вишебоју... Ове године, на Крсну славу Лазаревца, Свету Тројицу, у порти храма одигран је нарочити „Колубарски вез”, најдуже забележено коло у досадашњој историји града.
Крај Лазаревца, у селу Лесковац, налази се „Чаробни врт” познатог наивног сликара и вајара Богосава Живковића. Ту оригиналну изложбу дела у камену и дрвету посетиле су многе светске величине, међу којима је био, својевремено, и амерички председник Џими Картер. И парк „Каменград” у центру Лазаревца изграђен је по пројекту овог уметника, а ту су и сада изложене неке од његових репрезентативних скулптура.
У лазаревачкој Модерној галерији, поред легата Лепе Перовић и збирке уметничких дела најеминентнијих стваралаца некадашње савремене југословенске уметности (стална поставка), изложени су и веома занимљиви предмети откривени приликом ископавања угља у периоду дугом преко 6.000 година (археолошка збирка). Наравно, под кровом Галерије, као и у лазаревачком Центру за културу, одвијају се бројни привлачни програми, веома живе културне активности, с пуно енергије. У протеклих неколико пролећа, у граду се врло успешно одржавају Дани француско-српског пријатељства, а иницијатор манифестације, уз подршку Општине, био је академски сликар Милија Белић, који је теорију уметности докторирао наСорбони (српско издање докторске тезе: МЕТ АРТ. Пластички ритам. Пролегомена за једну метауметност, Београд, 1997), уметник светског угледа, иначе рођени Лазаревчанин.
– Наш изузетан ресурс су млади, генерација која стасава и која ће убрзо на себе преузети одговорност за будућност и нашег града и шире заједнице – вели Борић. – Стога настојимо да за њих обезбедимо што боље услове и инфраструктуру, од културе и забаве, до спорта, усавршавања, предвидљиве и привлачне будућности.
Лазаревац има одличан спортски центар, у оквиру којег су, поред бројних вежбалишта и борилишта, терена на отвореном и у затвореном, још и олимпијски базен, модерна стрељана, више од 30 фудбалских терена, терени за мале спортове... Често су овде на припремама елитне спортске екипе, а ту се одвијао и део такмичења овогодишње Универзијаде. У последњих неколико година и све сеоске месне заједнице у лазаревачкој општини, њих 33, добиле су спортске терене, а у Великим Црљенима и Рудовцима постоје лепи спортски центри. На површинским коповима у селу Цветовац планира се изградња великог спортско-рекреативно-туристичког комплекса, где ће поред уобичајених спортских терена бити и хиподром и аутомотодром. Стручњаци Европске ауто-мото федерације обишли су недавно Цветовац, врло су задовољни оним што су видели и по свој прилици управо ту ће нићи најзначајнији центар овог спорта, какав дуго већ недостаје Србији.
– Сва ова спортска ренесанса наше општине, чињеница да Лазаревац уистину постаје спортски град, доноси и врхунске резултате на многим пољима – с поносом истиче Борић, набрајајући вредне успехе младих Лазаревчана у рукомету, каратеу, шаху, малом фудбалу, одбојци...
Лети, Лазаревчани, и млади и старији, купају се и у језеру у оквиру комплекса „Очага”. Изворска вода се тамо свакодневно филтрира, постоје и две олимпијске скакаонице. Може да прими око шест хиљада купача. Около су спортски терени, пешачке стазе са одмориштима, ресторан са великим паркингом...
Били ми, разговарали, видели. Кад бисмо вам све причали о тој лепој вароши у заталасаном пределу „шумадијског дела Колубаре”, можда бисте се питали како онда од тога постаде рударски град, индустријски центар са највећим угљенокопом на Балкану. Али, нема у томе ништа нелогично, ништа неспојиво, никаквог несклада. За сведоке позивамо прошлост и још више будућност Лазаревца.

***

Сусрети
Нема месеца у години без важних и занимљивих дешавања у лазаревачкој општини. У јануару, на Богојављење, плива се за Часни Крст. У фебруару су Лазаревачки сусрети младих виолиниста и пијаниста и Освећење винове лозе у зеочким виноградима. Следе Осмомартовски међународни шаховски турнир за жене и Меморијални рукометни турнир ветерана „Срећко Трифуновић Крекац”. У априлу су Међународни сајам пољопривреде и сеоског туризма „Колубара фест”. Онда мајски Сусрет младих дувача и хармоникаша, Атлетска улична трка и Марковданске свечаности у Великим Црљенима. У јуну је бициклијада „Окрени педалу”, Међународни скуп бајкера на Очаги, низ манифестација у оквиру Лазаревачког културног лета (КУЛЛ). Јул обележава Рудовачко спортско лето, август „Спачекијада” (сусрет власника чувених „цитроенових” возила) и Рудовачка ликовна колонија. У септембру су Дани пчелара и Фестивал хумора за децу, у октобру Првенство Србије у стандардним и латиноамеричким плесовима, а у Вреоцима Октобарске свечаности. У децембру су Дани Колубарске битке и Божићни турнир у малом фудбалу...

***

Грејање
Лазаревчани могу да се похвале одличним системом даљинског грејања. Индустријски произвођачи топлоте су топлана у Вреоцима и термоелектрана у Великим Црљенима. Одатле се обезбеђује парно грејање за насеља Лазаревац, Велики Црљени и Вреоци. Реконструкција и изградња система парног грејања је у сталној експанзији, што сигурно заслужују грађани општине са чије територије стиже око 70 одсто укупне производње угља у Србији.

***

Године, догађаји
1855. У Вреоцима прва зидана школа у крагујевачкој нахији
1875. Откривен угаљ у Вреоцима
1882. Основане здравствена задруга, пошта и телеграф
1885. Почео да ради Срески суд
1889. Отворена прва школа у центру града
1890. Основано прво позориште
1890-их. Отворени хотели „Европа” и „Мали Париз”
1906. Отворена прва апотека
1909. Подигнута прва железничка станица на прузи Младеновац–Ваљево
1928. Уведено електрично осветљење
1930. Саграђена прва болница
1940. Лазаревац добија водовод
1956. Почела рад термоелектрана „Колубара”
1960. Отворена Техничка школа
1964. На сталној конференцији градова у Подгорици, Лазаревац добио статус града. На дочеку те Нове године, хотел „Вис” примио прве госте
1971. Лазаревац постаје општина Града Београда
1977. Отворен Дом културе
Крајем 1980-их. Изграђен нови Спортски центар и отворен базен
2002. Отворена Модерна галерија
2009. Стара болница реконструкцијом прераста у велелепно здање Градске библиотеке